Pančićeva omorika, kanjon reke Drine, jezera Perućac i Zaovine, Crni vrh, raj na zemlji, planina Zlatibor, reka Đetinja, Manastir Rača, Mećavnik, Šarganska osmica, Mokra gora, etno sela, skijanje, planinarenje, prelepa priroda, bogatstvo flore i faune, nacionalni park, doline i uvale, prijatna planinska klima… svi ovi pojmovi veoma lako se vezuju za još jedno planinsko blago u Zapadnoj Srbiji, za čuvenu planinu Taru. Legenda o tome kako je ova lepotica dobila svoje ime zapravo nam govori o tome koliko je ona lepa; taj slovenski mit kaže da je moćni bog Tar posetivši jednom prilikom ovu planinu, rešio da ostane na njoj zauvek. Da nastavi svoj božanski život, baš na ovom prelepom mestu. Otuda Tari ime, po bogu Taru, i zbog toga je veoma često zovu i „božanska“ planina. Još jedna, istinita, priča ide u prilog kada se govori o nestvarnim Наставите са читањем →

Zlatar je planina drugačija od drugih. Teško je ovu misao objasniti, ali zaista je tako. Ukoliko ste već ovde boravili, onda Vam je jasno o čemu govorimo, ukoliko niste, uzaludne su nam reči, jer lepote ove planine ne mogu se rečima iskazati, a ni slikama predstaviti, one se moraju doživeti. Zaista je tako; u samom imenu ove planine, simoblično su sadržana sva njena bogatstva i lepote  – neverovatan vazduh koji, kako naš narod ima običaj da kaže, zlata vredi za Vaša pluća i celokupno stanje organizma, pašnjaci i livade prekrivene poljskim cvećem na kojim preovladavaju zlatni tonovi, pogotovo što je ova planina poznta po izuzetno velikom broju osunčanih dana. Zvanični podaci o tome kako je ova prelepa planina dobila svoje ima kojim je na simboličan način sve rečeno o njenim lepotama i značaju, nije poznato… ali ukoliko je samo jednom posetite, biće Vam odmah jasno zašto je Zlatar zlatan! Наставите са читањем →

Gorostasna planina u istočnoj Srbiji poznata po alpskom skijanju, najvišim planinskim vrhom u našoj zemlji, najvišim vodopadom, i neverovatnim prostranstivima – Stara planina. Kako moćno zvuči i kako joj pristoji ovo njeno neobično ime. Ona takođe ima i poseban – granični značaj za našu zemlju; Jedan deo Stare planine, između ostalog i njen najviši vrh – Botev (2.376 mnv) pripada Bugarskoj. Dakle, ovaj ogromni planinski masiv predstavlja prirodnu granicu između Srbije i Bugarske. Klasifikuje se u grupu Balkanskih planina koje se pružaju u pravcu istok-zapad, od Crnog mora do Vrške čuke i na taj način formiraju Karpatsko-balkanski planinski luk. Najviše pažnje među posetiocima ova prelepa planina privlači u hladnim zimskim mesecima kada je ona u potpunosti prekrivena snežnim prekrivačem. Наставите са читањем →

„Ne zna Golija šta je delija“ – izreka je koja opisuje moć ove planine. Odnosno suština ove izreke ukazuje na to da su predeli ove planine izrazito divlji, nepristupačni; da je potrebno da delija bude moćan kako bi prešao preko njenih predela, da je potrebno da ima i dobre konje ( ili u ovom savremenom svetu, dobro terensko vozilo). Šalu na stranu, prelezak preko Golije izuzetno je zahtevan, jer je ona neobične geološke strukture koja u kombinaciji sa lošim vremenskim prilikama može napraviti čuda. Kada su jake kiše na Goliji, stvaraju se veliki moćni vodeni tokovi koji nose sve pred sobom, zbog toga je potreban snažan i snalažljiv delija koji bi ove predele osvojio. Takođe je poznato da se na Goliji nalazi i preko sto otkrivenih podzemnih izvora, što znači da su hidrološke odlike na ovoj neobičnoj planini, takođe goleme. Uz sve to na njoj se nalaze i prelepa jezera – Tičar (Daičko jezero ) i Košaninovo jezero. Наставите са читањем →

Ovo neobično ime  – Divčibare nije se nadenulo ovoj planini sasvim slučajno; kako legenda kaže ime je dobilo po jednom nesrećnom slučaju, te služi kako da spreči da taj slučaj padne u zaborav, tako i da upozori sve posetice da kada koračaju divljom i prelepom prirodom ovih krajeva uvek budu na oprezu. Šta se to desilo, o čemu nam to ime Divčibare govori? Legenda kaže da je prelepa devojka iz sela u blizini, vodila na ispašu svoju stoku. Nikome nije tačno poznato kako se desilo da se ova mlada čobanica utopi u reci Crnoj kamenici. Svi u okolini bili su potreseni ovim događajem, ili simbolično su ove predele, pokraj reke Crne kamenice počeli da nazivaju „devojačke bare“ što se vremenom, polako spojilo i dobilo konačni naziv Divčibare. I pored ovog imena, i legende koja je prati, Divčibare nisu opasna planina već, naprotiv veoma pitoma. No, suština je ipak da kretanjem kroz svaku prirodu valja biti oprezan. Наставите са читањем →

Najpoznatija, narazvijenija skijaška planina, i glavni skijaški centar – planina Kopaonik. Popularnost i razvoj zimskih sportova u našoj zemlji desio se zahvaljujući ovoj gorostasnoj i prelepoj planini. Skijanje, snoubording zaživeli su u Srbiji, i iz godine u godine otvaraju se novi skijaški centri na drugim planinama, zato što je nemoguće da Kopaonik ugosti toliko mnogo posetilaca. Ipak, oni oni koji imaju dugo iskustva u ovom sportu, veoma dobro će znati kada je vreme da rezervišu svoje  termine…  Zbog čega je Kopaonik planina koja je osvojila srca toliko mnogo ljudi u našoj zemlji? Da li je moguće da je to samo zbog ovih zimskih sportova, te da nju posećuju samo ljubitelji istih? Naravno da nije, Kopaonik je bila veoma popularna planina, mnogo pre nego što su se pojavili zimski sportovi u našoj zemlji, takođe, u pitanju je planina koja privlači brojne posetiloce i u toplim, letnjim periodima, kada skijanje i snoubording i te kako nisu mogući… Наставите са читањем →

Možda se neko od Vas zapitao otkuda li je ovo ime nadnenuto ovoj lepotici među planinama u našoj zemlji, ovom biseru Zapadne Srbije? Ima li kakve simbolike u njegovom imenu, opisuje li štošta? Bilo da ste se nekada zapitali, ili niste mi ćemo Vam pružiti nekoliko odgovora; naime, nema preciznih podataka kako je tačno imenovana ova prekrasna planina, ali postoje tri različita verovanja. Jedna priča nam veli da su doseljenici iz hercegovine i Crne Gore, toliko hvalili bogatstvo prirode na ovoj planini, posebno velika prostranstva borovih šuma, da su veoma često imali običaj da kažu „Zlatan je to bor“. Drugo predanje nam kazuje da je to ime nastalo vremenom u narodu, jedino zbog prelepih pašnjaka koji su, presijavajući se na suncu, imali neverovatan zlatni sjaj. Ipak, obe ove legende su manje verovatne od sledeće koja govori da je Zlatibor svoje cenjeno ime dobio upravo po veoma retkoj vrsti belog bora koji se na njemu nalazi. Наставите са читањем →