„Ne zna Golija šta je delija“ – izreka je koja opisuje moć ove planine. Odnosno suština ove izreke ukazuje na to da su predeli ove planine izrazito divlji, nepristupačni; da je potrebno da delija bude moćan kako bi prešao preko njenih predela, da je potrebno da ima i dobre konje ( ili u ovom savremenom svetu, dobro terensko vozilo). Šalu na stranu, prelezak preko Golije izuzetno je zahtevan, jer je ona neobične geološke strukture koja u kombinaciji sa lošim vremenskim prilikama može napraviti čuda. Kada su jake kiše na Goliji, stvaraju se veliki moćni vodeni tokovi koji nose sve pred sobom, zbog toga je potreban snažan i snalažljiv delija koji bi ove predele osvojio. Takođe je poznato da se na Goliji nalazi i preko sto otkrivenih podzemnih izvora, što znači da su hidrološke odlike na ovoj neobičnoj planini, takođe goleme. Uz sve to na njoj se nalaze i prelepa jezera – Tičar (Daičko jezero ) i Košaninovo jezero. Ova jezera koja predstavljaju omiljeno izletište svih posetilaca nalaze se u predelima gde je najlepša divlja priroda. Ta neobična geološka strukutra Golije, poznata je i po tome da ne upija mnogo kišne padavine, a takođe i po svom obliku koji kada se posmatra iz ptičje perspektive fromira slovo „S“. Golija je, po svemu ovome, zaista jedna neobična planina.

Geografski položaj i osnovne karkateristike planine Golije

Ova interesantna planina obogaćuje krajeve jugozapadne Srbije; pripada sledećim opštinama: Novi Pazar, Ivanjica, Sjenica, Raška i Kraljevo. Ušuškna je između prelepih susednih planina i između neverovatnih reka. Tu su, dakle, planine Pešter i Radočela, i te prelepe reke Moravica, Ibar i srednji tok Studenice. Od glavnog grada naše zemlje, Beograda, Goliju deli nekih 300 kilometara, dok je od Novog Pazara ona udaljena 32 kilometra, a od Ivanjice 40. Golija pripada predelu koji nosi ime Starovlaška visija. Ova prelepa, jedinstvena planina ima mnogo vrhova koji izviru duž njenog dugačkog grebena, i najpoznatiji se nalaze na visinama većim od 1.500 metara; to su: Jadovita (1.560 mnv),  Kulina (1.642 mnv), Odvraćenica (1.674 mnv), Čardak (1.688 mnv), Radulovac (1.725 mnv), Pašina česma (1.725 mnv), Bojovo brdo (1.748 mnv). Njen najviši vrh nosi ime Jankov kamen, a on se pruža na 1.834 metara nadmorske visine. Pogled koji se pruža sa ovog vrha, onim danima kada je veoma dobra vidljivost, oduzeće Vam dah. Uživaćete u predelima na celokupni Starovlaški region, a to znači da ćete prepoznati sledeće planine: Zlatar, Kopaonik, Komove, Prokletije… Negde na nadmorskoj visini od 1.408 metara, smešten je i planinarski dom koji nosi naziv „Golijska reka“. U okviru ovog planinarskog doma izrađeni su tereni za male sportove, tenis i fudbalsko igralište.

Klimatske karakteristike planine Golije

S obzirom da ovu neobičnu planinu po njenim lepotama porede sa onim planinama u Švajcarskoj, možda možemo i njenu klimu u nekoj meri porediti sa tim planinama. Ono što, zapravo, pokušavamo da kažemo jeste da je klima koja vlada Golijom, veoma oštra i nepredvidiva. Izgleda da je sve što je vezano za ovu planinu, nekako divlje, a dobro je poznato da je netaknuta priroda ujedno, uvek i najlepša. Zbog te netaknute i neverovatne prirode, Golija je proglašena Parkom prirode I kategorije i Rezervatom biosfere „Golija – Studenica“, i pod zaštitom je UNESCO-a. Vratimo se na njenu klimu koja je umereno-kontinentalna, ali sa nekim subplaninskim odlikama i veoma, veoma nepredvidiva. Leta su prijatno sveža, ali i sa dosta sunca, dok su zime poput pravih alpskih, izuzetno hladne i sa mnogo snega. Na Goliji sneg se može zadržati i do juna meseca. Ovakva klima osim što pogoduje zimskim sportovima pozitivno utiče u lečenju sledećih bolesti: hronično repiratornih oboljenja kao što su bronhitis, astma i emfizem; i kod raznih bolesti krvi poput trombocitopenije, leukopenije, maligne hemopatije, i anemije. Boravak na Goliji ima tako pozitivan uticaj na zdravlje prevashodno zbog izuzetno čistog vazduha i vode.

Turističke atrakcije i zanimljivosti na planini Goliji

Ova prelepa planina o čijim lepotama se pripovedaju i razne legende poznata je i po prostranstvu četinarskih šuma. Takođe na njoj uspeva i razno povrće, voće i žitarice. Iz godine u godinu broj malinjaka u ovim krajevima je sve veći. Ima mnogo šumskih plodova, a i otkivenih preko 100 vrsta lekovitog bilja. Ova izuzetno plodna zemlja, privlači veliki broj planinara koji uživaju u osvajanju njenih brojnih vrhova. Planinarske staze nisu mnogo teške, ali postoje one kojima se dešava velika visinska promena, te su pogodne za iskusne planinare sa dobrom kondicijom. Što se zimskih sportova tiče, u potpunosti su ikorišćene povoljne klimatske odlike ove planine, pa se na Goliji nalaze tri ski staze i dva ski lifta. Interesantan je podatak da se baš u ovim krajevima rodio i naš najveći prosvetitelj i arhiepiskop, Sveti Sava. Od kulturno-istorijskih spomenika u okolini, najpoznatiji je Rimski most iz perioda Nemnjića.  Golija je planina koju vole skijaši, berači lekovitog bilja, svi iskonski zaljubljenici u prirodu, biciklisti, planinari… Ukoliko niste posetili ovu planinu za koju mnogi kažu da je najlepša u našoj zemlji, a i šire, onda je vreme da to učinite i da se sami uverite zašto je to tako.