Najpoznatija, narazvijenija skijaška planina, i glavni skijaški centar – planina Kopaonik. Popularnost i razvoj zimskih sportova u našoj zemlji desio se zahvaljujući ovoj gorostasnoj i prelepoj planini. Skijanje, snoubording zaživeli su u Srbiji, i iz godine u godine otvaraju se novi skijaški centri na drugim planinama, zato što je nemoguće da Kopaonik ugosti toliko mnogo posetilaca. Ipak, oni oni koji imaju dugo iskustva u ovom sportu, veoma dobro će znati kada je vreme da rezervišu svoje termine… Zbog čega je Kopaonik planina koja je osvojila srca toliko mnogo ljudi u našoj zemlji? Da li je moguće da je to samo zbog ovih zimskih sportova, te da nju posećuju samo ljubitelji istih? Naravno da nije, Kopaonik je bila veoma popularna planina, mnogo pre nego što su se pojavili zimski sportovi u našoj zemlji, takođe, u pitanju je planina koja privlači brojne posetiloce i u toplim, letnjim periodima, kada skijanje i snoubording i te kako nisu mogući… U čemu je onda trik? – pitate se. Trik je u tome da Kopaonik nije samo razvijeni skijaški centar, već je u pitanju jedna prelepa, ogromna planina koja ima mnogo toga da ponudi svim istinskm zaljubljenicima u prirodu. No, krenimo redom da govorimo o ovom moćnom delu prirode, o planini Kopaonik:
Geografski položaj i osnovne karakteristike Kopaonika
Ovaj gorostastni planinski masiv, Kopaonik jeste i najveći planinski masiv u našoj zemlji. Njegova dužina iznosi oko 75 kilometara, a pravac kojim se pruža je od severozapada ka jugoistoku. U širini na središnjem delu ona se proteže neverovatnih 40 kilometara. Ova ogromna planina nalazi se u Južnoj Srbiji, a sa više njenih strana okružuju je prelepe reke. Ukoliko se sa Kopaonika uputite na severoistok, sačekaće Vas sliv reka Toplice i Rasine, ukoliko pak krenete na jug dočekaće Vas reka Lab, dok Vam se na zapadnoj strani ove planine smeši poznata reka Ibar. Postoji nekoliko pravaca iz kojih možete doći do ove omiljene srpske planine, a to su Raška i Rudnica, zatim uputivši se ovamo iz popularne Jošaničke banje, ili iz Brzeća i Brusa
Najviši vrh na ovoj prelepoj planini nosi ime Pančićev vrh, po našem čuvenom lekaru, botaničaru i naučniku Josifu Pančiću. Za njega, ali i za najviši vrh ove planine koji nosi njegovo ime i na kojem se nalazi njegov mauzolej zna svako malo dete u našoj zemlji. Možda je ovo i najpoznaitji vrh u našoj zemlji. Ovaj najpoznatiji vrh se prostire na nadmorskoj visini do 2017. metara, i on se izdiže na delu prostrane površi koja nosi ime Ravni Kopaonik, gde je i predeo koji nosi ime Suvo Rudište. Na ovom području unaokolo Pančićevog vrha prostiru se i drugi popularni vrhovi kao što su Gobelja (1834. mnv) i Karaman (1934.mnv)… Dok se od Suvog Rudišta u pravcu jugoistoka pružaju manja uzvišenja na suženom delu kopaoničkog grebena, a to su: Šatorica ( 1750 mnv), zatim Oštro koplje (1789. mnv), Čardak (1590 mnv)… Ono što još izdvaja ovu prelepu planinu od drugih u našoj zemlji, jeste jedan njen posebno uređen i zaštićen deo – Nacionalni park Kopaonik. Dakle, priroda je na području Kopaonika neverovatna, i postoji mnogo retkih vrsta, te je ovo celo područje zaštićeno zakonom.
Klima na Kopaoniku
Ova planina koja je toliko jedinstvena po mnogim svojim karakteristikama, jedinstvena je i po klimi koja je karakteriše. Najviše su to uticaji kontinentale i primorske klime; međutim, najiteresantnije od svega što se njene klime tiče jeste činjenica da Kopaonik zbog svoje neobične građe koja je nadasve nekako „otvorena“ ima izuzetno veliki broj sunčanih dana u toku jedne godine (200 sunčanih dana). Možda ste i čuli, da je zbog ovoga iz milošte nazivaju „Planina sunca“. Planinu sunca, iako je poznati skijaški centar koji svake zime ima dovoljno snega za sve sportove, ne odlikuju izuzetno niske temeperature, što je opet posledica njegove građe; sav hladan vazduh kako je teži, zadržava se u njenim okolnim dolinama i uvalama. Kada je već reč o snegu koji je neophodan za da bi Kopaonik bio skijaški centar, on se može pohvaliti sa prelepim snežnim pokrivačem, ponekad u dugačkom periodu, sve od maja, pa do kraja novembra. Već smo napomenuli da je broj sunčanih dana godišnje na ovoj planini u proseku 200, te ne možemo, a da ne pomenemo da je broj snežnih dana u toku godine 160. Ovo znači da ćete u čarima zimskih sportova, na Kopaoniku, najčešće uživati sunčajući se. Kako navedenu klimu ne karakterišu obilne i česte padavine, ovde nema nekih većih reka, ali je Kopaonik sa celom svojom okolinom veoma bogat raznim izvorima, potocima, rečicama i mineralnim lekovitim vodama. Na samoj planini nalazi se nekoliko najpoznatijih izvora: Javor česma, Marine vode, Krčmar voda, Kazanovske bačije i Pajino preslo.
Zanimljivosti, turističke atrakcije, sportovi i okolina planine Kopaonik
Pre nego što kažemo nešto o omiljenoj sportskoj aktivnosti na ovoj planini – skijanju, i turstičkim ponudama vezanim za taj sport, hajde da kažemo još nešto o drugim kopaoničkim zanimljivostima, prirodnim bogatstvima i turističkim atrakcijama. Krenimo od kulturno-istorijiskih spomenika, poput poznatog mazuoleja Josifa Pančića, koji se nalazi na sâmom Pančićevom vrhu. Ovaj spomenik, nažalost, nije zadržao svoju probitnu formu, jer je tokom NATO bombradovanja 1999. godine on oštećen. Pored ovog spomenika čiji se ostaci nalaze na samoj planini i ostataka manastira Crkvine kod Nebeskih stolica (ispod Pančićevog vrha), okolina Kopaonika bogata je mnogim drugim značajnim spomenicima, kao što su: Manastir Gradac, Manastir Đurđevi stupovi, Petrova crkva, Pavilica, Manastri Žiča, Manastir Sopoćani, Manastir Studenica, ostaci srednjovekovnih rudnika – Suvo Rudište, Bela reka, Brzeća reka, Kadijevac, Smokovska reka, Gvozdac, zatim ostaci srednjovekovnog puta Kukavica, pa brojni spomenici iz oslobodilačkih ratova – Spomenik na Mramoru, Đački grob, Raskrsnica… ne smemo zaboraviti ni crkvu Svetog Petra i Pavla u Krivoj reci, kao ni atraktivno Tursko kupatilo u Jošaničkoj Banji.
Nabrajajući brojne spomenike u okolini Kopaonika, naveli smo i neka popularna mesta za izlete; jedno od tih poznatih mesta, jeste nadaleko čuvena po svojim lekovitim izvorima (najtopliji u našoj zemlji), Jošanička Banja. Na ovom području bogatom mnogobrojnim izvorima, od kojih su neki i lekoviti, nalazi se još banja: Lukovska banja, Kuršumlijska banja, i nešto malo dalje Mataruška i Vrnjačka banja.
Takođe smo spomenuli ostatke srednjovekovnih rudnika, koji su odgovorni i za samo ime koje nosi ova planina – Kopaonik. Dakle, u nešto daljoj prošlosti Kopaonik je bio najpoznatiji kao centar ogromnog rudnog bogatstva koje se u potpunosti iskorišćavalo; a, danas ova planina je najpoznatija po zimskim sportovima, odnosno kao jedan izuzetno posećeni i razvijeni skijaški centar. Vremena se menjaju!
I stigli smo do omiljene teme o kojoj svi vole da govore kada govore o Kopaoniku, i na koju većina mladih ljudi danas prvo pomisli kada čuje ime Kopaonik, a to je – skijanje. U pitanju je jedan mali raj za sve ljubitelje skijaških sportova u kojem će u potpunosti uživati svi uzrasti, svi skijaši i snouborderi, amateri ili profesionalci… Ovo je planina na koju se dolazi iako se tek upoznajete sa ovim sportom, jer su najbolje organizovane škole skijanja i uslovi za početnike upravo na njoj; na njoj se, dakle, nalazi ukupno 50km staza za najpopularnije alpsko skijanje, i 20km staza za nešto manje popularno (za sada, u našoj zemlji) nordijsko skijanje, odnosno „langlauf“.
O flori i fauni na Kopaoniku, nema potrebe da govorimo, dovoljan Vam je podatak da se na njemu nalazi zaštićeni Nacionalni park. Uostalom, ukoliko kojim slučajem još uvek niste posetili ovu planinu, vreme je da to uradite, da istražite njene lepote i da sami otkrijete zbog čega je još zovu i „Srebrna planina“.