Geografski položaj

Niška Banja smeštena je na padinama Koritnjaka, krajnjeg zapadnog ogranka Suve planine, visokog 808m. Naselje i objekti zdravstveno-lečilišnog i turističko-ugostiteljskog kompleksa, kao i prostrani parkovi, staze za šetnju, fontane i cvetne aleje, zahvataju široku i ka Nišavi blago nagnutu terasu, koja je nastala tokom geološke prošlosti akumulacijom bigra koji potiče iz vode kraških i termalnih vrela.

Banja je na nadmorskoj visini od 250m, ali je, šireći se, zahvatila i nešto više i nešto niže lokacije. Viši delovi su ka temenu planinske kose Kovanluk, koja je pod gustom šumskom vegetacijom. Niži deo je ka dnu doline reke Nišave. Ovaj teren je pod vinovom lozom, žitaricama, povrćem i drugim kulturama. Od najviših delova Koritnjaka, Niška Banja je uadaljena 1 do 2km, a isto toliko i do Nišave.

Istorija

Niška Banja ima burnu istorijsku prošlost. Izvori tople vode pod Koritnjakom, nedaleko od Nišave, pored znamenitog grada Naisa (Niša) i važnog saobraćajnog pravca koji povezuje dva kontinenta, privukli su pažnju ljudi još u davnoj prošlosti. Arheološke iskopine u Niškoj Banji i njenoj neposrednoj okolini dokazuju da je ovde postojalo malo naselje u praistoriji. Tragovi materijalne kulture (urne, keramike, kameni čekić) potvrđuju da je prostor današnje Niške Banje bio naseljen u bronzano doba. Ljudi su nastojali da ovde žive i tokom gvozdenog doba. Keramičke posude sa ornamentima, narukvica od bronze i gvožđa i gvozdena sekira iz tog vremena prvorazredni su arheološki nalazi i muzejski eksponati. Veliki procvat Banja je doživela za vreme Rimljana, kada je ovde boravio rimski car Konstantin Veliki (274-337). Banja se nalazila u blizini velikog i u svoje vreme znamenitog grada Naisa, danas Niša. Rimljani su oduvek bili najbolji u kaptiranju lekovitih izvora i uređenju banja, pa su i Nišku Banju lepo izgradili. Postojalo i kupatilo, koje je pored centralnog bazena imalo i nekoliko manjih prostorija za različite potrebe. Smatra su da su Rimljani kupatilo izgradili u II veku. Niš je porušen u napadu Huna, a potom ga obnavlja car Justinijan u VI veku. Tokom istorije osvajaju ga Avari, Slovenci, Turci, Mađari, Austrijanci i Nemci. 1521. godine u okolini Niške Banje bio je logor sultana Sulejmana. U XVI veku Niška Banja je jedini sultanov konak u Niškom kadiluku i naziva se Ilidže ili Niš. Na njegovom pohodu na Beograd. 1878. godine Niška Banja je oslobođena od Turaka i priključena Srbiji. Niška Banja se brzo razvijala između dva svetska rata, naročito posle povezivanja tramvajskim saobraćajem sa Nišom. Prvi tramvaj na relaciji Niš-Niška Banja, dugačkoj 10km, pušten je u promet 1930. godine. Bio je to značajan događaj za Nišku Banju, iako je bilo samo 12 vozila. Nišlije i njihovi gosti često su uživali u atraktivnom putovanju do banje i nazad. Mnogi su banji provodili dane vikenda, verskih i državnih praznika, a neki i čitav letnji godišnji odmor uživajući u toplim kupkama, šetnji kulinarskim specijalitetima, muzici i tazličitim priredbama. Tokom osvajanja i ratovanja, a naročito tokom Drugog svetskog rata, Niš je pretrpeo teška razaranja, ali u periodu posle ratne obnove izrasta u moderan grad.

Mineralni izvori

Niška Banja ima tri osnovna izvora lekovite vode. To su: Glavni izvor, Suva banja i Školska česma. Lekovite vode blage prirodne radioaktivnosti pronađene su u nekoliko bunara i naslagama bigra.

Glavni izvor daje 35-40l/s vode. Spada u najizdašnije izvore u banjama Srbije, a temperatura vode je od 38,2 do 38,9^°C. Ubraja se u radioaktivne homeoterme.

Suva Banja je drugi po značaju izvor u Niškoj Banji. Daje 14-42l/s vode. Temperatura vode varira od 12^°C do 37^°C. Prema barneološkoj klasifikaciji, pripada radioaktivnim hipotermama. Odlikuje se znatnom promenljivošću temperature, izdašnosti i radioaktivnosti.

Školska česma je izvor u Niškoj Banji koji se ubaraja u najradioaktivnije u Srbiji. Temperatura vode je od 17^°C do 19^°C, a izdašnost oko 2,5l/s. Koristi se za lečenje pijenjem i zadovoljava potrebe banjskih gostiju. Pripada radioaktivnim hipotermama, sa znatnim sadržajem kalcijuma, magnezijuma, hidrokarbonata, oksida aluminijuma, oksida gvožđa i silicijum-dioksida.

Za Nišku Banju je posebno karakterističan radioaktivni bigar. To je mekana, trošna i šupljikava sedimentna stena. Pripada krečnjacima, a nastaje taloženjem iz vode koja sadrži povećanu količinu rastvorenog kalcijum-karbonata. Voda koja se proceđuje kroz krečnjačke terene rastvara krečnjak. Ovde je to krečnjak Suve planine i ogranka Koritnjaka. Bigar je u prirodi dosta redak. Radioaktivni bigar, kakav postoji u Niškoj Banji poseban je izuzetak. Služi za pripremanje lekovitog peloida koji se koristi za lečenje reumatičnih bolesti. Naslage su mu gotovo neiscrpne. Od interesa je i radioaktivni gas radon. Aktivnost ovog gasa brzo opada, ali on ostavlja indukovanu aktivnost u svojoj okolini.

Niška Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti

Prirodni lekoviti faktori u Niškoj Banji su blaga, umereno-kontinentalna klima, termomineralne vode i prirodno mineralno blato. Celokupna zdravstvena služba Niške Banje je na visokom nivou. Prirodnom radioaktivnošću se odlikuju i gasovi koji izbijaju iz bigra. To je omogućilo da se gas radon odvodi do prostorija za inhaliranje. Radioaktivnost gasa radona ima gotovo na celom prostoru Niške Banje, posebno oko bigrene akumulacije i pored Glavnog izvora, što pogoduje prirodnoj inhalaciji za vreme šetnje banjskim parkom. Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i srčanih bolesnika poznat je i van Srbije.

Termomineralna voda, radioaktivni gas, lekoviti peloid uz prijatnu klimu i savremenu medikamentozu, doprinose uspešnom lečenju brojnih bolesti i povreda. Osnovne indikacije za lečenje u Niškoj Banji obuhvataju reumatične bolesti i srodna stanja (zapaljenski reumatizam, reumatska groznica, hronični artritis, spondiloza, bolesti vezivnog tkiva, degenerativni reumatizam, metabolički i endokrini poremećaji, vanzglobni oblici reumatizma, stanje posle povrede kostiju, mišića i zglobova), kardiovaskularne bolesti, kojima se posvećuje posebna pažnja (hipertenzija, latentni dijabet, stres, angina pektoris, infarkt miokarda, stanja posle operacije srca i krvnih sudova, oboljenja perifernih krvnih sudova), neurološka oštećenja, bolesti metabolizma, oboljenja respiratornih organa i ginekološka oboljenja.

Okolina

Okolina Niške Banje turistički je veoma privlačna. Nekoliko prirodnih i antropogenih turističkih vrednosti ima široku kontraktivnu zonu i privlači veliki broj posetilaca. Niš, kao jedan od najvećih gradova Srbije značajna je raskrsnica puteva i železničkih pruga, a već nekoliko godina ima i civilni aerodrom. U gradu se ističe prostrana tvrđava, čije su osnove postavili Rimljani, a znatno kasnije preuređivali i dograđivali Turci i Srbi. Središte je letnih kulturnih i sportskih manifestacija. Nekoliko muzeja i spomenika, šetalište pored Nišave, spomen-logor Crveni krst i kompleks spomenika na brdu Bubanj, uz znamenitu Ćele-kulu, dobro su posećeni. Od posebnog značaja je arheološko nalazište Medijana, letnjikovac rimskih vladara, zakonom zaštićen i još uvek nedovoljno istražen. Za turiste su privlačni izleti po Suvoj planini gde se nalazi i poznati ski-centar, zatim izleti po Svrljiškim planinama, kroz Sićevačku klisuru Nišave sa retkom florom i faunom i slikovitu Jelašnicu, Bojanine vode i dr. Niška Banja raspolaže brojnim sportskim terenima pa je pogodna za pripreme i takmičenje sportskih ekipa. U centru Banje postoji biblioteka, umetnička galerija i Letnja pozornica, na kojoj se održavaju kulturni događaji i manifestacije kao što su „Kulturno leto u Niškoj Banji“.