Istorija
Ribarska Banja je poznata iz davne prošlosti. Prva analiza lekovite vode urađena je 1834. godine. Sezonskog lekara imala je 1847. godine, a po poseti Aleksandra Karađorđevića, Ilije Garašanina i Stevana Knićanina, 1852. godine postala je poznata banja. U novom kupatilu izgrađenog 1853. godine bolesnici su se lečili, a imali su i stalnog lekara. 1876. godine Turci su je razorili, ali je Banja obnovljena 1896. godine, pa je u narednim godinama izgrađeno nekoliko vila i gostionica. Ribarska Banja ugostila je i kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Nataliju, a nešto kasnije i kralja Petra Prvog Oslobodioca. Banja dobija koncesiju 9. marta 1904. godine i ovo je veoma važan period, jer je tada počelo moderno uređenje Banje. Ovaj period vezan je za Kralja Petra. Ne samo da je odobrio koncesiju kojom su se otvorila vrata reformisanju banje, već je i redovnom posetom ove banje dao lep primer narodu, koji od tog vremena u sve većem broju posećuju banju.
Geografski položaj
Ribarska Banja pripada Rasinjskom okrugu i smeštena je na nadmorskoj visini od 540m, na padinama Velikog Jastrepca. Od najbliže železničke stanice Đunis udaljena je 22km, od Kruševca je udaljena 35km, Niša 72km i Beograda 220km. Njeni čuveni topli sumporoviti izvori odavno su je uveli u red naših najčuvenijih banja. Pošto se nalazi na ogranku Jastrepca, jedne od najvećih i najšumovitijih naših planina, u neobično zgodnom i lepom položaju, ona je poznata kao i klimatsko mesto. Savremeno je opremljena objektima i aparatima za lečenje, rehabilitaciju, rekreaciju i turizam.
Prirodna lekovita svojstva i faktori u Ribarskoj Banji
Okolina Ribarske Banje bila je naseljena još u preistorijsko doba. Kontinuitet naseljenosti traje do danas. Lekovitu vodu koristili su Rimljani, srpska srednjvekovna vlastela i Turci. U Banji je dugo postojao turski hamam, koji je porušen 1852. godine, ali tri decenije kasnije bila je obnovljena. U svim banjama ove vrste kupatila su najvažniji faktor za lečenje, pa se zato njima i poklanja najveća pažnja. Naša zemlja je jako bogata raznovrsnim mineralnim vodama, a naročito toplim sumporovitim i indiferentnim izvorima. Ribarska Banja je 1877. godine dobila apoteku, prvu te vrste u našim banjama. Do početka sedamdesetih godina prošlog veka ovde je za lečenje korišćena voda prirodnih izvora, kojih je bilo 8 i imali su temperaturu od 16ᵒC do 30ᵒC. Kasnije izvedenim hidrogeološkim bušotinama, dubine 100, 278, 852 i 1545m dobijena je nova količina vode, čija je temperatura do 55ᵒC, ali su neki prirodni izvori presušili. U Banji ima dva kupatila: toplo i hladno. Toplo kupatilo, danas predstavlja zgradu sa tri velika bazena i 36 kada. Temperatura vode iznosi 38ᵒC. Svi bazeni se za vrlo kratko vreme mogu isprazniti, a mogu se isto tako napuniti pomoću velikih otvora. Hladno kupatilo nalazi se u blizini izvora mlake sumporovite vode a pored same banjske rečice. Ono leži u vrlo romantičnom mestu, okruženo sa svih strana brdašcima i gustom šumom. Snadbeva se vodom sa mlakog izvora i obične hladne vode koja pored njega izvire. Temperatura tako pomešane vode iznosi 20ᵒC, a može se podesiti da bude i toplija. Banja raspolaže solidnim, naročito toplim, kupatilima, koja su dovoljno prostrana i snadbevena dovoljnom količinom vode, koja se nikad i ni u kojem slučaju ne meša sa slatkom vodom, već se svaki kupa samo u toploj mineralnoj vodi.
Mineralnih lekovitih izvora, kao što je poznato ima raznovrsnih. Oni se prema svojim mineralnim sastojcima dele u razne grupe, kao: kiseljaci, sumporoviti, gvožđani…, a mogu biti hladni, mlaki i topli, pa se kao takvi i upotrbljavaju radi lečenja raznovrsnih bolesti. Izvori ove banje ulaze u grupu toplih i mlakih sumporovitih izvora. Svi oni, mlaki, topli ili hladni izvori, koji sadrže sumporna jedinjenja, u većoj ili manjoj količini, nazivaju se sumporoviti izvori. Najbolji su oni izvori čija je prirodna toplota najbliža toploti čovečje krvi, dakle oko 38ᵒC. Pored prirodne toplote izvora, potrebne za lečenje, potrebni su i sastojci pojedinih voda. Vrednost tih sastojaka, naročito sumpornih jedinjenja, odavno je utvrđena. Oni se javljaju u vidu sumpornog vodonika, koji svojim mirisom podseća na ukvarena jaja, sumporaste i sumporne kiseline, i kao sumporne zemljane soli: sulfati natrijuma, magnezijuma, kalcijuma… Sumporne su vode bezbojne, zamute se tek posle dužeg stajanja i usled dodora sa vazduhom, usled čega nastupa promena u njenim jedinjenjima. Sumporne vode upotrebljavaju se za kupanje, a služe vrlo korisno i za piće, ispiranje i inhaliranje kod mnogih bolesti.
U Ribarskoj Banji danas ima šest glavnih sumporovitih izvora. Jedan se od njih smatra kao hladan (16,1ᵒC), drugi kao mlak (27,5ᵒC), a ostali su topli sa temperaturom od 35-41,5ᵒC. Prvi od njih upotrebljava se samo za piće, a ostali i za piće i za kupanje. Prirodna toplota vode, koja se stvara u vrlo velikoj dubini zemlje, igra veliku ulogu, dejstvujući povoljno na naš organizam. Odaje se i velika važnost radioaktivnosti pojedinih voda.
Ribarska Banja indikacije, lečenje i prevencije bolesti
Iz opisanih osobina mineralnih izvora, klime i položaja same banje, može se videti, da je ona podesna kako za lečenje izvesnih specifičnih bolesti koje se leče toplom sumporovitom vodom, tako i za izvesne konstitucionelne bolesti koje se leče podesnim položajem same banje, njenim vazduhom, pogodnom okolinom, zgodnim vidinskim položajem, šumom, dobrom izvorskom vodom… Ako bacimo pogled na sastojke i toplotu izvora videćemo odmah da je Banja sumporna terma, a kada pogledamo ostale njene odlike, ona se može smatrati i kao klimatska banja. Hladnom i toplom vodom, pijenjem, kupanjem i ispiranjem, uz brojne vrste terapija i medikamentozu ovde se leče različite bolesti i povrede. Indikacije za lečenje u Ribarskoj Banji su: oboljenja lokomotornog aparata, reumatska i neurološka oboljenja, funkcionalne posledice povreda kostiju i zglobova, urođeni deformiteti kostiju i zglobova, zapaljenski i degenerativni oblici artritisa, hemipareze i hemiplegije, povrede perifernog nervnog sistema, dečja cerebralna paraliza, parapareze i paraplegije. Banja ima brojne sportske terene i 1200m dugačku stazu zdravlja na osunčanim padinama i šumovite zaravni.
1967. godine ovde je otvoreno Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koje je vremenom preraslo u Zavod za lečenje i rehabilitaciju obolelih ortopedskih , koštano-zglobnih i degenerativnih oboljenja. U medicinskom centru se postižu dobri rezultati u lečenju stanja posle preloma kostiju , stanja posle operacija kostiju i zglobva, svih oblika reumatizma, deformacija kičmenog stuba, paralize nerava.
Okolina
Za značajan jubilej, 175 godina postojanja, Ribarska Banja se ističe rekonstruisanim objektima, izgradnjom dva bazena, nabavkom savremene opreme, uređenim velnes centrom sa elementima starog turskog kupatila. Donji deo banje okružen je sa svih strana brdima. Prva najbliža visoka su za sto i više metara i sva su obrasla gustom bukovom šumom, samo u jednom delu Jastrepca ima četinara. Usled znatno visokog položaja i velikih šuma, vazduh u Ribarskoj Banji je čist, svež i prijatan, uveče dosta oštar, te se mnogi moraju čuvati od njegove jače svežine, koja se oseti odmah po zalasku sunca. Jutra su obično vrlo prijatna i hladnoća se ne oseća ni u najranijim časovima. Prvih dana meseca maja i krajem avgusta svežina je osetna, a jačih i dužih kiša može biti samo u maju mesecu. Najsuvlji je juli, a za njim dolazi mesec jun i avgust. Sa severa i zapada Banju štiti od jačih vetrova Jastrebac. Omanji vetrovi osećaju se kao prijatni povetarac. Klima je subalpijska sa odličnom hladovinom. Gusta mreža dobro izvedenih staza i serpentina procesa u raznim pravcima ceo teren užeg rejona banje , koji obuhvata prostor oko sto hektara i kojim se može lako izaći do 900m. Banja je klimatsko mesto prvog reda.