Istorija

Po nizu pokazatelja Sokobanja je već više decenija među prvima u našoj zemlji. Iz prošlosti je poznata pod nazivima Banja, Banjica, Varoš-banja, Velika Banja, Aleksinačka Banja, Al Banja, Hajduk Veljkova Banja i Sokol Banja. Sadašnji   naziv   grada,   opštinskog središta i banje, datira iz sredine XIX veka, tačnije od 1859. godine. Već tada, Sokobanja je bila veoma živo mesto, posebno zbog toga što se očekivao dolazak na lečenje kneza Miloša, pa su u banju pristigle mnoge značajne ličnosti tadašnje Srbije.

Sokobanjska kotlina je naseljena od davnina i imala je burnu istoriju. Postoje naučni dokazi da su pećine na Ozrenu i Devici, kao i lokalitet Trebič, bili ljudska staništa. Nalazi predmeta od gvožđa kod sela Vrmdža ukazuju na to da se ovde živelo u VIII veku pre nove ere. Za boravak Rimljana vezuju se ostaci puta i tvrđave Soko grad, kao i ostaci vodovodnih cevi kod kupatila u parku. U doba Nemanjića ovde su živeli Srbi. Pod vlast Turaka prostrana kotlina, prepoznatljiva po izvorima tople lekovite vode, pala je 1398. godine. Zbog nemirnih događaja, stanovništvo je izvesno vreme bilo raseljeno, ali izvori nisu zapuštani. Posle oslobođenja istočne Srbije od Turaka 1833. godine Banja je priključena Kneževini Srbiji i u posetu joj došao knez Miloš Obrenović, koji je nekoliko narednih godina često boraviou u Banji. Tada je postavljen prvi banjski lekar, uspostavljen poštanski saobraćaj, a zatim otvorena škola. Pošto je utvrđena lekovitost vode, 1837. godine je izgrađen objekat sa 20 soba za prijem posetilaca. Iz 1880. godine potiče naredba o uređenju banje, kada je izgrađeno i toplo kupatilo koje se i danas, posle više restauracija, nalazi u centru Banje i u funkciji je. Između 1927. i 1928. godine izgrađena je bolnica i uređeno dečje oporavilište. Pet godina kasnije uvedeno je eletrično osvetljenje, a zatim otvoreno lečilište Banjica, prethodnica poznate bolnice na obližnjem Ozrenu. Već tada se jasno shvata značaj balneoterapije u kombinaciji sa klimatoterapijom, te se banja razvija kao kompleksan zdravstveno lečilišni i turistički centar.

Posle Drugog svetskog rata formirana je uprava Banje, organizovano odeljenje za očne bolesti na Ozrenu, uređen park Banjica, ozvaničeno takmičenje za prvu harmoniku, otvoreni hoteli Park, Turist, Moravica, Zdravljak, Prirodno lečilište Banjica, Sunce, Specijalna bolnica, počela manifestacija Zlatne ruke, organizovana umetnička slikarska kolonija Soko grad, počelo emitovanje televizijskog programa Soko, uređen centralni deo naselja, obavljena hidrogeološka istraživanja, pod zaštitu države stavljeni su neki značajni objekti i osmišljeno celogodišnje poslovanje banjskih zdravstvenih i turističko-ugostiteljskih objekata.

Geografski položaj

Sokobanjska kotlina, sa svih strana okružena planinama, do 1600m nadmorske visine. Kotlina leži između planine Rtnja na severu, Ozrena, Leskovika i Device na jugu i između dve klisure: Bovanska na zapadu i Skrobnička klisura na istoku. Ovako ograničena Sokobanjska kotlina, izdužena je u pravcu istok-zapad nekih 15km. Glavno sedište Skokobanjske kotline je Sokobanja.

Sokobanja se nalazi u istočnoj Srbiji, sa obe strane reke Moravice u prostranoj kotlini blago zatalasanog dna koja se pruža između Rtnja (1.560 m), Ozrena (1.174 m), Device (1.187 m), Slemena (1.099 m) i Bukovika (894 m). Lako je pristupačna iz pravca Aleksinca sa zapada (30 km) i Knjaževca sa istoka (36 km), Niša sa juga (55 km) i Beograda sa severa (230 km). Nadmorska visina je različita u pojedinim delovima Banje. Najniža je oko Moravice, na njenom izlazu iz Sokobanjske kotline (oko 300 m), a najviša u delovima naselja koje zahvata padine Ozrena, gde se nalazi i Specijalna bolnica (oko 350m). Pored brojnih izvora, jedan od simbola Sokobanje je Soko grad, utvrđenje poznato iz prošlosti pod nazivima Sokolac, Soko, Sokolica i Sokolnik. Sagrađen na temeljima rimskog utvrđenja, Sokograd se prvi put pominje 1413. godine kao granična turska tvrđava. Iako je već više vekova bez prave funkcije i dosta oštećen, privlači pažnju banjskih gostiju i izletnika.

Klima

Sokobanju karakteriše umereno-kontinentalna klima. Kako Ozren štiti Banju od vetrova, to su leta bez žege, a zime blage, dok je jesen toplija od proleća. Noći su sveže, naročito leti, kada je i manje vlage u vazduhu.

Ovakva klima, između ostalih faktora, omogućuje u Sokobanji uspešno lečenje i oporavak posetilaca.

Od sva četiri godišnja doba, zlma u Sokobanji ispoljava najveću, prosečnu i relativnu vlažnost vazduha, skoro 80 %. S proleća vlažnost iznosi 71,1 %, leti 69,4, a u jesen 77,2 %.

Oblačnost

Za Sokobanju oblačnost je značajan klimatski faktor. Prosečna godišnja oblačnost iznosi 57 %, što znači da se u torn odnosu smanjuje jačina i toplota sunca- insolacija, što je značajan elemenat za oporavak u ovoj Banji. Oblačnost je, inače, neravnomerno raspoređena. Preko zime je najmanje sunčanih dana, samo 30 %. Proleće je suncem bogatije za 10 % u od­nosu na zimu, dok se leto minimalno razlikuje od proleća. Tokom jeseni je najviše sunčanih dana, 54 %.

Padavine

Kiša u Sokobanji retko pada. Snega ima u proseku 25 dana godišnje, a to je trećina od ukupnog broja dana sa padavinama. Lose vreme je znači, karakteristrčno samo za jednu četvrtlnu godine. To se još bolje može predstaviti odnosom uz osam lepih mogu se javiti dva loša dana sa kišom, snegom ifi nekim drugim padavinama.

Magla

Stručnjaci koji se bave meteorologijom utvrdili su da Sokobanja ima veoma malo magle. Tokom godine magla se, u proseku, javlja 24 dana, sa velikim kolebanjima, najčešće tokom jeseni i zime 9 dana, u proleće 4, a preko leta 2 dana, što je zanemarljivo.

Ovi podaci su, takođe, izuzetno važni za lečenje u ovoj Banji.

Mineralni izvori

Izvori lekovite vode u Sokobanjskoj kotlini poznati su od davnina. Termomineralni izvori Sokobanje izbijaju iz raseda koji se pruža duž južnog oboda Sokobanjske kotline. Rased odvaja krečnjačke naslage Ozrena od jezerskih tvorevina i nastavlja se pored Banjice i preseca dolinu reke Moravice južno od tvrđave Soko grad. Poznati izvori termomineralne vode su uslovili postanak naselja, lečilišta i omogućili razvoj turizma.

Prve stručne analize iz XIX veka potvrdile su lekovitost na tada poznatom nivou. Tokom vremena kaptirani su izvori Park, Lepterija, Banjica, Preobraženje i Moravica. Lekovita svojstva pomenutih izvora, čija je temperatura 20-53°C, zasnivaju se na povećanom sadržaju joda, mangana, kobalta, fosfora, bakra, barijuma, stroncijuma, litijuma, natrijuma, kalijuma i rubidijuma.  Termalni izvori Sokobanje  spadaju među najradioaktivnije u našoj zemlji i ukupno je šest takvih izvora. Svih šest termalno-radioaktivnih izvora u Sokobanji svrstavaju se u dve grupe:

• Hipertermalni izvori (kupatilo Park) sa temperaturom od 35-45^°C
• Hipotermalni izvori (kupatilo Banjica) sa temperaturom od 28-34^°C

U okviru kupatila Park postoji prirodni inhalatorijum sa izvesnim sadržajem gasa radona, koji u ljudskom organizmu smanjuje osećaj bola, poboljšava cirkulaciju i poboljšava otpornost, smanjuje visok krvni pritisak, doprinosi ozdravljenju organa za disanje, posebno

astme, bronhitisa, sinusitisa, respiratornih infekcija, alergija i blagotvorno

deluje na hipofizu i nadbubrežne žlezde. Izvor Moravica (temperatura 36°C, tvrdoća 6, ukupna mineralizacija 0,47g/l), izvor u Parku (temperatura 42°C, tvrdoća 5,5, ukupna mineralizacija 0,44g/1) i izvor Zdravljak, čija je voda hladna, tvrdoća 10, ukupna mineralizacija 0,78g/1. Izvori termomineralne vode Sokobanje se pojavljuju pored Moravice i uslovljeni su velikim rasedom čiji je pravac pružanja istok – zapad. Kako kroz krečnjake Ozrena u dubinu prodire znatna količina površinske vode, ona se u podzemlju meša sa mineralnom, što je od značaja za veliku izdašnost koja dostiže 50 1/s, ali i temperaturu. Termomineralni izvor Park daje 28 1/s vode. Izvor Banjica, koji se nalazi sa leve strane Moravice, na njenom izlazu iz klisuraste doline, daje 71/s vode temperature 32-37°C. Poznati izvor Lepterija, od kojeg je izveden i naziv za izletište, nalazi ce u krečnjačkoj, klisurastoj dolini reke Moravice, nedaleko od restorana Pećina. Izdašnost mu je oko 101/s, a temperatura 22°C.

Posebna karakteristika termalnih radioaktivnih voda Sokobanje je prisustvo radioaktivnosti koja se kreće od 5,7 do 13,5 M. J. Po međunarodnoj klasifikaciji. Analiza gasova u inhalatorijumu pokazuje radioaktivnost od 33,68 M. J.

Pored korišćenja prirodnih faktora, za bolesnike u Sokobanji organizuje se fizikalna rehabilitacija (za obolele od hroničnih netuberkuloznih respiratornih oboljenja), respiratorna gimnastika, bronhijalna drenaža, kao i savremena terapija medikamentima.

Radioaktivnost Sokobanje

Otkriće radioaktivnosti je novijeg datuma. Ono je otvorilo novo poglavlje u banjskom lečenju u Sokobanji. Ranije se verovalo da termalne vode karakteriše: temperature, hemijski i jonski sastav. Zbog toga radioaktivne banje, kao što je Sokobanja, danas spadaju u posebnu grupu termomineralnih voda, jer pored opštih, imaju i dosta retku osobinu da sadrže hemijske elemente, minerale ili gasove, koji usled atomskog raspadanja stvaraju radioaktivno zračenje.

Radon je gas iz grupe retkih plemenitih gasova, koji se ne jedine sa drugim elementima. On se, inače, rastvara u vodi, telu i krvi. U mastima rastopljlvost radona je sto puta veća nego u krvi, a rastopljivost u krvl četiri puta veća nego u vodi. Ova osobina je od velikog uticeja na lekovito dejstvo radona.

Kada se unese u organizam, radon se raspada i izdvaja u „alfa“ zrake čija je osobina da u telu obogaćuje jonima sredinu kroz koju prolazi i gde trajno ostaje. Dok su „alfa“ zraci korisni za organizam, dotle „beta“ i „gama“ zraci deluju štetno, pa čak i razorno.

Dejstvo radioaktivnih voda na organizam

Radioaktivnost u mineralnim vodama prilikom lečenja u So­kobanji podstiče rad svih ćelija u organizmu, poboljšava njihovo snabdevanje krvlju, utiče na razmenu materija u organizmu, a time ubrzava rast i deobu ćelija, što je neophodno za regeneraciju tkiva. Ovaj proces podstiču i stimulišu „alfa“ zraci radona.

Ljudski organizam najveći deo radioaktivnosti pretvara u toplotu. Oslobođeni „alfa“ zraci utiču da se mikroskopske količine belančevina pretvaraju u ćelije. To se, zatim, prenosi i na obnavljanje važnih centara u čitavom organizmu.

„Alfa“ zraci oslobođeni iz radona, kada joniziraju sredinu kroz koju prolaze u organizmu, na neki način sprečavaju i usporavaju proces starenja. Za rad i odmor ćelija u srčanom mišiću, na primer, neophodna je pravilna razmena jona, kalijuma i natrijuma. Slično je i kod ćelija u mozgu ili endokrinih žlezda. Stvaranje jona podstiču „alfa“ zraci iz radona. Sličan je proces i kod smanjivanja šećera u krvi organizma.

Radioaktivnost povećava broj belih krvnih zrnaca u telu koja, opet, utiču na smanjenje krvnog pritiska.

Radioaktivnost smanjuje osećaj bola, poboljšava prolaz krvi kroz kožu, pojačava otpornost, javlja se kao kočnica kod pojačanog rada hipofize, nadbubrežnih žlezda i raznih drugih žlezda.

Radioaktivna sokobanjska voda utiče na pravilnu i normalnu ravnotežu neurovegetativnog sistema, poboljšava disanje, pojačava rad srca a reflekse svodi u normalne okvire ukoliko su zakržljali usled nekog oboljenja.

Ali, sve se to, u banjama, pa ni u Sokobanji, ne postiže preko noći. Za nekoliko dana lečenja ne bi trebalo očekivati čuda. Neophodno je da se poštuju uputstva lekara, duže boravi (21 dan), češće dolazi, i da se lako i brzo ne gubi strpljenje.

Prilikom korišćenja mineralnih voda promene u organizmu osećaju se posle prvog čvrstog sna. Kada se dođe do saznanja da su bolovi oslabili, to je već znak da se gase zapaljivi procesi u zglobovima, ako se leči reuma. A sličan je indikator kada se oseća manji bol u mišićima, kičmenom stubu, omotaču nerava…

Dejstvo radona, odnosno „alfa“ zraka, ne predstavlja opasnost za organizam, niti je štetno i opasno za čoveka.

Lečenja u Sokobanji

Kako je izbijanje radioaktivnih gasova na čitavoj teritoriji Banje veliko, svaki je posetilac izložen stalnoj blagoj inhalaciji što veoma korisno utiče na disajne organe i ceo organizam.

Zbog takvog svojstva Sokobanja leči: bronhijalnu astmu, hronične bronhite, pneumokoniozu, psihoneurozu, neurastenije, lakše obllke povišenog krvnog pritiska, hronični reumatizam, išijas, stanje posle povreda, hronične ženske bolesti, malokrvnost (anemiju), iscrpljeno stanje orgariizma, rekonvalescencije.

Sokobanja, međutim, ne može pomoći posetiocima koji boluju od aktivne i početne tuberkuloze, teških srčanih mana, zaraznih bolesti, jake telesne iscrpljenosti i slučajeva sklonih krvarenju.

Radioaktivne vode koriste se u lečenju za kupanje, uzimanjem vode za piće i druge terapije.

Inhalacija se obavlja u posebnim inhalatorijumima jačim udisanjem radioaktivnog gasa, ali samo prema uputstvu i pod nadzorom lekara.

Kupanje

Najčešći oblik lečenja je kupanje u termalnim vodama kada se, preko kože tela, podstiče dejstvo minerala na organizam. Lekovite vode banja razvrstane su na: ugljenokisele, sumporne, hloridne, oligomineralne i radonske. Sve one imaju svoje hemijske, toplotne, mehaničke i elektrodinamičke osobine. To dovodi do raznovrsnih promena u organizmu. Lekovite vode banja sadrže jod, brom, mangan, gvožđe, kobalt, bakar i još neke elemente, često u zanemarljivim, ali za čoveka veoma korisnim količinama.

Može se reći da je koža, prilikom kupanja u mineralnoj vodi, na neki način posrednik koji pomaže da blagotvorni minerali stignu i rasporede se u organizmu, upravo tamo gde su najpotrebniji. Suprotno od toga, koža podstaknuta uticajem minerala izlučuje iz tela u većim koiičinama štetne otpatke i otrovne materije. To je za pojedina oboljenja veoma važno, naročito tamo gde se štetne materije povećavaju. U kojoj meri se uspostavlja ova ravnoteža- unošenje korisnih i izbacivanje štetnih materija- zavisi od hemijskog sastava, kiselosti vode, prisustva radona i drugih osobina banjskih mineralnih voda.

Unošenjem minerala u organizam menja se prvo ravnoteža tečnosti u tkivu, a zatim se od toplotnog dejstva vode povećava cirkulacija krvi, što sve dovodi do usmerenijeg i jačeg izlučivanja štetnih materijai preko bubrega i kroz mokraćne kanale. Tako počinje prvo jačanje i okrepljenje organizma.

Na sličan način, kupanjem u mineralnoj vodi, zglobovi se oslobađaju štetnih materija, time se smanjuju bolovi, smiruju otoci, rasterećuje se i oslobađa srce, jetra, bubrezi, pankreas i žlezde od svih štetnih faktora, a telo jača za normalne funkcije.

Inhalacija

Lečenje inhalacijom u Sokobanji zasniva se na udisanju gasova, pare ili raspršenih čestica radioaktivne vode u vazduhu. To se primenjuje iz dva razloga:

•  sluzokože disajnih puteva- bronhija i alveola.
• Druga pogodnost je što lekovite materije neophodne orga­nizmu bolje prolaze kroz pluća u telo, nego kroz organe za varenje kada se pije voda, ili kroz pore na koži prilikom kupanja.

Inhalacijom u Sokobanji jod, brom, sulfid ili radon, kroz disajne organe, najbrže stižu na pravo mesto. Tako jod dolazi do štitne žlezde, brom do nerava, sulfid do zglobova, a radon do nadbubrežne i drugih žlezda. Minerali direktno potiskuju štetne ma­terije iz organizma i one se odstranjuju u obliku sekreta iskašljavanjem.

Sokobanjske zdravstvene ustanove opremljene su najmodernijim inhalatorijumima i drugim savremenim uređajima za što bolje korišćenje prirodnih faktora u lečenju i oporavku banjskih posetilaca.

Kako klima  Sokobanje i radon povoljno deluju na oboljenja respiratornih sistema (bronhijalna astma, hronični bronhitis) pa se zdravstvena služba Banje razvijala u tom pravcu. Osnovan je zavod za rehabilitaciju ovih bolesnika i nabavljeni su savremeni uređaji za dijagnostiku i terapiju. U lečenju se, pored prirodnih faktora, primenjuju i najsavremenije tekovine medicinske nauke. Povoljni rezultati postižu se naročito kod lečenja bronhijalne astme, hroničnih bronhita i enfizema. Dobrom oporavku doprinosi pogodna klima, suv vazduh, malo vetrova i magle i mala kolebanja temperature. Za uspešan oporavak obolelih od bronhijalne astme ovi faktori su od presudne važnosti.

Ove odlike Sokobanje dopunjuje i povoljna nadmorska visina od 400m, pogodna za ljude obolele od astme i bronhija, ujednačen barometarski pritisak, kao i prisustva radona u vazduhu.

Klimatski faktori Sokobanje pogoduju obolelima od povišenog krvnog pritiska, nervnog sistema, endokrinih žlezdi, a takođe, smiruju nervnu napetost i premorenost organizma. To ukazuje da posetioci Sokobanje ne dolaze isključivo da potraže lek za razne bolesti, već stižu na rekreaciju, oporavak, odmor i razonodu. Povoljna klima dobro je došla i zdravima, a ne samo obolelim osobama.

Izleti i okolina

Ozren

Turističko izletište i planina Ozren sastavni je deo Sokobanje, a sa centrom grada spojeno je asfaltnim putem dugim pet kilometara.

Prijatno je, zimi ili leti, doći na Ozren i ostati čitav dan, odmarati se u lepo uređenom parku pored sanatorijuma „Ozren“- Bolnice za specifična plućna oboljenja. Ovaj zdravstveni objekat sagraden je 1938. godine sa namenom da bude odmaralište žandarmerije. Međutim, tadašnja vlada je preinačila namenu objekta. Postao je to sanatorijum za lečenje velikog broja plućnih bolesnika. Utvrđeno je da vazduh i nadmorska visina od 600 metara, gde je stacionar, uz uzimanje medikamenata, najbolje pogoduju lečenju i oporavku TBC bolesnika. Međutim, napredak medicine gotovo je neutralisao ovo nekada zastrašujuće oboljenje. Okolina stacionara pretvorena je u izletište.

Staze i šetališta ukrašeni su cvećem, šibljem i negovanim zelenilom. Tu je i veliki, otvoren bazen za plivanje. Kraj bazena uređeno je igralište za decu. Pored izvora reke Gradašnice uređeno je malo veštačko jezero. Po jezeru plivaju pastrmke, za razonodu dece i odraslih. Ribolov je ovde zabranjen. Međutim, pored jezera je otvoren manji restoran sa velikom terasom, u kome ugostitelji, između ostalog, pripremaju pastrmku na žaru.

U hladovini bukove šume, kružno oko jezera, postavljene su klupe i stolovi od grubo tesanih dasaka. Uređeni su i prostori da gosti sami, ako žele, spravljaju jela sa roštilja ili ispeku na ražnju jagnje ili prase. Izvor reke Gradašnice služi i kao frižider za rashlađivanje voća, povrća i osvežavajućih napitaka.

Ako se od ove „oaze“ na Ozrenu krene tri kilometara prema istoku, dublje u planinu, stiže se dobrim asfaltnim putem do još jednog izletišta. To je Kalinovica, takođe sa bukovom šumom i izvorima hladne i pitke vode. Tu su, takođe, postavljene klupe i stolovi za izletnike i odmor u zelenilu i tišini Ozrena.

Ozrenska pećina

Ozrenska pećina nalazi se u maloj, živopisnoj, Ozrenskoj kotlini, smeštena na izvorištima reke Gradašnice, leve pritoke Moravice, nedaleko od izletišta i stacionara Ozren.

Ulaz u pećinu predstavlja horizontalni kanal koji se uklapa sa prvom dvoranom. Pećina se nalazi na 540 metara nadmorske visine. Špilja, inače, ima jednu dvoranu i pet galerija. Uređena je za prolaz i šetnju u dužini od 580 metara, ali se još ne koristi za turistička razgledanja.

Ozrenska pećina bila je stanište pećinskog medveda. Na to upućuje donja vilica sa zubima, nađena u prvoj dvorani. U istoj prostoriji pronađeni su ostaci polarne lisice i još nekih sitnih glodara.

U pećini su pronađeni i ostaci grnčarije, raznih posuda, a ocenjuje se da poticu iz doba neolita. Sve to ukazuje da su ovde ljudi živeli u najstarija vremena.

Saznanje da mikroklima nekih pećina u drugim zemljama služi kao inhalator za asmatičare, upozorava da se Ozrenska pećina može koristiti kao neka vrsta prirodnog inhalatorijuma. Tim pre što i u ovom području ima radioaktivnosti kao u Sokobanji. Prisustvo radioaktivnlh čestica i mikroklima poboljšavaju rad disajnih organa, a time i disanje kod asmatičara.

Vodopad Ripaljka

Poseban doživljaj na Ozrenu je poseta vodopadu Ripaljka. Taj vodopad gradi reka Gradašnica. Krečnjački odseci Ripaljke presvučeni su debelom korom stvrdnutog bigra. Voda se preko njih obrušava snažnim mlazevima, stropoštava sa 11 metara, stvarajući vise slapova i pruža veličanstvenu sliku.

Ripaljka je među najvećim vodopadima u Srbiji. Vodopad je dobio ime po tome što se u ovom kraju skočiti kaže- ripnuti. Voda, znači, u lokalnom žargonu ne skače, već ripa.

Lepterija i Soko-grad

Lepterija je izletište najbliže Sokobanji, od centra je udaljeno hiljadu i po metara. Levom obalom Moravice do proplanka okruženog stenama i rekom, naziva se Lepterija.

U šumi, pored reke, postavljene su klupe i stolovi od tesanih dasaka. Tu je manji restoran i kamp-kućice za duži boravak.

Ovaj deo reke Moravice najviše privlači ribolovce, a leti kupače. Na otvorenom prostoru uredena su mesta za spravljanje roštilja, a u vodi se mogu, rashlađivati povrće, bostan i razna pića.

Na ovom mestu, kraj samog korita Moravice, nalazi se izvor hladne planinske vode koji se zove Lepterija. Ime izvora i čitavog kraja nastalo je po grčkoj reči „elefterija“ što znači slobodište. To je objašnjeno izvesnim istorijskim podacima.

Kako se u blizini nalazi Soko-grad, u kome su nekada davno živeli robovi, oni su izlazili izvan zidina tvrđave da se slobodno prošetaju, a okupljali su se i oko izvora hladne vode, tako da su im to bili retki trenuci boravka u slobodi. Pretpostavlja se da je među robovima bilo i Grka, tako naziv mesta njihovog okupljanja, na maternjem jeziku, ostade do naših dana. Reč elefterija umekšana je i pretočena u Lepterija.

Ukoliko se od izletišta Lepterija krene uređenom stazom pešice uz reku Moravicu, za desetak minuta laganog hoda stiže se do starog i zapuštenog utvrđenja Soko-grada. To je nekada bio bastion Rimljana, a na njegovim temeljima u XIV veku sagrađena je potpuno nova tvrđava koja nije imala dug vek. Tvrdava je razorena 1416. godine. U daljoj istoriji Soko-grad nije obnavljan. Pre desetak godina delimično je rekonstruisan. Utvrđenje se može razgledati, ali uz maksimalnu opreznost i na sopstveni rizik. Vodiča i uredenih staza po starom gradu nema, a još manje je uklesanih stepenica da se do njega dođe.

Bliže Lepteriji, u koritu reke Moravice, postoje i izvori tople vode koji ublažuju nisku temperaturu rečnog toka.

Izvor Moravice, Akva Park Sokobanja

Izvor reke Moravice od Sokobanje je udaljen 15 kilometara, a do njega se stiže asfaltnim putem prerna Knjaževcu do sela i rudnika mrkog uglja „Soko“ u Čitluku. To je izuzetan prirodni fenomen, pošto se Moravica javlja od samog izvora kao razliven rečni tok. Kada se posmatra vodena površina, ne može se uočiti kako nastaje ova reka, jer su rečni izvori u dubini. Odavde Moravica teče tokom dugim 45 kilometara i uliva se u Južnu Moravu kod Aleksinca kao njena desna pritoka.

Parkovi Sokobanje su lepo uređeni vrtovi za odmor i oporavak bolesnika i banjskih gostiju, kao i novi Akva Park.