Gorostasna planina u istočnoj Srbiji poznata po alpskom skijanju, najvišim planinskim vrhom u našoj zemlji, najvišim vodopadom, i neverovatnim prostranstivima – Stara planina. Kako moćno zvuči i kako joj pristoji ovo njeno neobično ime. Ona takođe ima i poseban – granični značaj za našu zemlju; Jedan deo Stare planine, između ostalog i njen najviši vrh – Botev (2.376 mnv) pripada Bugarskoj. Dakle, ovaj ogromni planinski masiv predstavlja prirodnu granicu između Srbije i Bugarske. Klasifikuje se u grupu Balkanskih planina koje se pružaju u pravcu istok-zapad, od Crnog mora do Vrške čuke i na taj način formiraju Karpatsko-balkanski planinski luk. Najviše pažnje među posetiocima ova prelepa planina privlači u hladnim zimskim mesecima kada je ona u potpunosti prekrivena snežnim prekrivačem. Na Staroj planini sneg se godišnje u proseku zadržava i po pet meseci, što znači da poseduje ogroman potencijal za ozbiljan razvoj zimskih sportova. Iako je zahvaljujući skijanju ova planina uspela da osvoji srca mnogih, važno je znati da je ona prelepa i u letnjim mesecima. Njena prostranstva, prirodna bogatstva, sama njena visina zahvaljujući kojoj se svim posetiocima otvara neverovatan pogled na celu Srbiju, ali i na susedne zemlje, neće nikoga ostaviti ravnodušnim. Leto ili zima, čeka Vas Stara planina!

Geografski položaj i osnovne karakteristike Stare planine

Već smo napomenuli da ova planina ima svoju ulogu u graničenju naše zemlje sa Bugarskom, i time smo barem jednim delom otkrili nešto o njenom geografskom položaj, barem to da se nalazi negde u istočnim krajevima naše zemlje. Najbliži veći gradovi koji se nalaze kod Stare planine su Pirot i Knjaževac, i od nje su udaljeni nekih 50-ak kilometara. Od glavnog grada naše zemlje, Beograda, udaljena je 330 kilometara, a od Niša deli je 70-ak kilometara. Iako najviši vrh ovog planinskog masiva ne pripada nama nego Bugarskoj, svima je poznato da se na njoj nalazi najviši vrh naše zemlje. U pitanju je vrh Midžor koji se nalazi na nadmorskoj visini od 2.169 metara. Ovaj vrh predstavlja neverovatno bogatsvo naše zemlje i svake godine unosi radost u mnoga planinarska srca. Usponi na Midžor bili oni letnji ili zimski, predstavljaju određenu vrstu izazova, kada se taj vrh napokon osvoji, pogled koji se sa njega pruža predstavlja i više nego kvalitetnu nagradu za uloženi napor i trud. U danima kad je dobra vidljivost sa ovog vrha se vidi planina Rtanj kao na dlanu, vidi se takođe taj dugačak nestvaran venac Karpata koji se polako stapa sa horizontom tamo u daljini, vidi se i Kopaonik, a ponekad i Korab… Ukoliko Vas vreme posluži i uspešno izađete na najviši vrh u našoj zemlji, biće Vam jasno zbog čega je on omiljen među planinarima. Ovaj veliki planinski masiv ima nekoliko vrhova koji se pružaju preko 2.000 metara, a dužina ukupnog masiva je neverovatnih 530 kilometara. Ipak, iako je Midžor najviši vrh u našoj zemlji, za nijansu je poznatiji jedan drugi vrh ove planina – Babin zub. Da li je to zbog tog svog neobičnog naziva, ili neobičnih stena koja se na njemu nalaze, ili možda zato što se na njemu nalaze i glavni hoteli, planinarski dom, i skijaški centar, odnsno skijaške staze, nije nam poznato. Koji god da je razlog za to što je on popularniji nije važno, jer ovaj vrh koji se pruža na 1.758 metara nadmorske visine je takođe i polazna tačka za planinarski stazu koja vodi do Midžora, i do njega se stiže kolima.

Klimatske karakteristike Stare planine

Osim toga što nam je poznato da u zimskim mesecima na ovoj planini ima dosta snega, koji se i veoma dugo zadržava, kakve su ostali klimatske karakterisitke na ovoj gorostasnoj planini? Veoma je nezgodno odrediti koji je to jedan uticaj klima ne ovom području, s obzirom na veličinu ove planine i varijacije u njenoj visini. Dakle, klimatski uslovi na Staroj planini menjaće se shodno visinama i samom položaju. Ipak, može se reći da Starom planiniom najviše vlada umereno-kontinetalna klima mešajući se sa sa subplaninskom klimom. Nekada i negde su odlike jedne izraženije, nekada druge. Ono što je opšte poznato je da je Stara planina, na visinama od 1.000 do 2.000 metara, skoro pet meseci prekrivena snegom. Ove klimatske odlike ona je u potpunosti iskoristila tako što je razvila ozbiljan skijaški centar. Leta su sveža, ali osunčana. Primetni su česti vetrovi, opet varijarjući od visine i pozicije na području ovih 500 kilometara.

Turističke atrakcije i zanimljivosti na Staroj planini

Sva skrivena prirodna bogatstva jednog tako ogromnog područja veoma je teško otkriti; pa, se tako na Staroj planini i dan danas, s vremena na vreme, dese neka nova otkrića. Verovatno će Vam biti veoma interesantno saznanje, koje nije toliko poznato – da se na ovoj planini u skrivenim šumama nalazi najviši vodopad u našoj zemlji. Visina tog vodapada prelazi neverovatnih 100 metara. Njegovo ime je „Kopren“ i on je pored sve svoje veličine otrkiven tek u relativno skorije vreme. Ukoliko ste se zapitali kako je to moguće, onda je jasno da nikada niste koračali tim potupuno divljim predelima Stare planine. Guste šume njega u potpunosti štite, te je praktično nemoguće da ga sami pronađete, već Vas do njega mora odvesti neka osoba koja veoma dobro poznaje ove divlje, ali prekrasne predele Stare planine. Šta li će nam još nova istraživanja ovog gorostasnog čuda prirode doneti?

Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta i retkih vrsta na ovom području je posebna priča i veoma dugačka. Ukoliko bismo hteli da pokrijemo većinu značajnih informacija što se flore i faune na Staroj planini tiče, to bi zahtevalo pisanje jednog stručnog naučnog rada, zbog toga ćemo se ovde skoncentrisati na one najvažnije i najinteresantnije podatke. Pre svega valjalo bi reći da su ovaj značaj bogatstva prirode na Staroj planini prepoznale i mnoge strane organizacije i udruženja, pa se se tako ova planina između ostalog našla i na „Pro geo“ listi značajnih mesta geološkog blaga u okviru Evropske asocijacije za konzervaciju geološkog nasleđa. Čak 40 biljnih vrsta od 147 koje rastu na ovim prostorima svrstava se pod prave prirodne retkosti i stavljeno je pod zaštitu  (Planinski javor, Kosovski božur, Patuljasta perunika, Stepski lužnjak, Žbunasta jova…). Zanimljivo je i to da se 34 posto ukupne flore naše zemlje nalazi ovde. Stara planina bogata je sa niskm žbunastim vegetacijama i sa velikim šumskim prostranstvima (ukupan broj biljnih vrsta i podvrsta iznosi 1.742), ali i sa raznoilikim životinjskim vrstama (213 vrsta ptica, 60 vrsta sisara, mnogo glodara…). Zbog svih ovih bogatstava Stara planina predstavlja i zaštićeni park prirode, a Evropa je takođe prepoznala njen međunarodni značaj za ptice i leptire. Nemojte se iznenaditi ukoliko tokom šetnje ovim prostorima sretnete prelepe divlje konje.

Od atkivnosti koje privlače turiste na Staru planinu, najpopularnije je svakako alpsko skijanje. Babin zub ima kapacitet od 14.000 skijaša dnevno, jer poseduje 100km ski staza i 40km žičara.  Najpoznatije ski staze su „Konjarnik“, „Sunčana dolina“, „Jabučko ravnište“, i „Markova livada“. Ova posledanj ski staza ima obezbeđene uslove i za noćno skijanje, jer se na njoj nalaze specijalni reflektori. Svi ostali uslovi su takođe izuzetni, postoji mogućnost iznajmljivanja neophodne opreme, postoje staze i za početnike, škole skijanja, a od relativno skoro puštena je u rad i prva gondola.

U toplim mesecima brdski biciklizam ili paraglajding na Staroj planini može biti baš pravi izazov za Vas. Šta god da Vas prvi put privuče da posetite ovu gorostasnu i moćnu planinu, dobro je, jer ćete se prilikom samo jedne posete u nju zaljubiti i poželeti sami da je istražujete.