Pančićeva omorika, kanjon reke Drine, jezera Perućac i Zaovine, Crni vrh, raj na zemlji, planina Zlatibor, reka Đetinja, Manastir Rača, Mećavnik, Šarganska osmica, Mokra gora, etno sela, skijanje, planinarenje, prelepa priroda, bogatstvo flore i faune, nacionalni park, doline i uvale, prijatna planinska klima… svi ovi pojmovi veoma lako se vezuju za još jedno planinsko blago u Zapadnoj Srbiji, za čuvenu planinu Taru. Legenda o tome kako je ova lepotica dobila svoje ime zapravo nam govori o tome koliko je ona lepa; taj slovenski mit kaže da je moćni bog Tar posetivši jednom prilikom ovu planinu, rešio da ostane na njoj zauvek. Da nastavi svoj božanski život, baš na ovom prelepom mestu. Otuda Tari ime, po bogu Taru, i zbog toga je veoma često zovu i „božanska“ planina. Još jedna, istinita, priča ide u prilog kada se govori o nestvarnim lepotama ove planine, a to je poseta Tari Etkina Klarka, direktora Evropske federacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova koji je tom prlikom, ponesen iskrenim oduševljenjem prozborio: „Ja ovako zamišljam raj“. Svi ostali epiteti su suvišni – Tara je rajska planina.
Geografski položaj i osnovne karakteristike planine Tare
Planina Tara svoje mesto je pronašla ni manje ni više nego u bliskom susedstvu moćne planine, Zlatibora. Dakle, ona se takođe smestila u prelepim krajevima Zapadne Srbije na graničnom pojasu sa Bosnom i Hercegovinom. Njen planinski venac pruža se u dužini od 50 kilometara, dok u najširem središnjem delu on iznosi 22 kilometara; ukupna površina koju zauzima ova lepotica iznosi 180 km2. Sâme granice koje oivičavaju ovu planinu doprinose njenim lepotama, njenim nestvarnim predelima koji oduzimaju dah. Tako se na istočnoj strani Tare nalazi dolina reke Đetinje, a na severozapadnoj strani prekrasni, poznati kanjon reke Drine. Popularnost kanjona reke Drine desila se na samo zbog neverovatnih prizora u okolini, već i i zbog mogućnosti za izvođenje novije omiljene sportske discipline – splavarenja. Svi koji su probali kažu da je splavarenje ovom brzom rekom, punom slapova, najinteresantnije i najlepše u našoj zemlji, posebno zbog svih tih prekrasnih predela koji čine Taru.
Po svojoj geološkoj građi Tara je veoma interesantna planina i prirodno (zahvaljujući sedlima, prevojima i rečnim dolinama) se deli na tri glavna područja: Ravna Tara, odnosno Tara u užem smislu; Crni vrh; Zvijezda. Krenimo redom – Tara u užem smislu (Ravna Tara) pripada velikom i poznatom masivu gde su i poznate Kaluđerske bare, i kuda sledeće reke pronalaze svoj put: Konjska reka, Beli Rzav, Drina, Derventa, i Rača. Najviši vrh u ovoj regiji Tare, jeste Zborište koje se proteže na nadmorskoj visini od 1.544 metara. Područje Crni vrh pruža se između dva sela – Rastište i Zaovine; te zauzima prostor na samoj granici između Srbije i Bosne. Sa ostale dve regije Tare, ima sledeće dodirne tačke: sa Zvijezdom – sedlo Predov krst, gde je najviši vrh Kozji rid, a sa Ravnom Tarom – prevoj Čemerište. Treća celina na Tari nosi ime Zvijezda i ona se pruža u trouglu između Hagoštica, Rastišta i kanjona reke Drine, gde je najviši vrh Veliki kraj, sa nadmorskom visinom od 1.444. metara. Prosečna nadmorska visina planine Tare iznosi 1.200 metara.
Kojim putem doći do Tare?
Od prestonice naše zemlje, Beograda, ova planina je udaljena 180 klometara, dok je od drugog značajnog grada u našoj zemlji, Novog Sada deli nešto manje od 250 kilometara. Ukoliko na Taru putujete sopstvenim vozilom, najbolji put kojim možete krenuti od Beograda je sledećim pravcima: Beograd – Valjevo – Rogačica – Bajina Bašta – Tara. Postoje redovni autobusi koji saobraćaju do Tare iz svih većih gradova u našoj zemlji. Ukoliko ste kojim slučajem zainteresovani za moguće putovanje vozom, i tu ima rešenja. Na svega 15-ak kilometara od Tare, u Braneškom polju nalazi se redovna stanica pruge Beograd – Bar. Iz svega ovoga možemo zaključiti da je geografsko – turističko – saobraćajni položaj Tare izuzetno povoljan.
Klimatske karakteristike Tare
Neobičan geografski položaj Tare ima veliki uticaj i na njene klimatske odlike. Ono što se najpreciznije može reći o njenoj klimi jeste to da je odlikuje veoma nestabilno vreme. Ovo se dešava zbog toga što se iznad same planine, susreću hladne vazdušne struje koje dolaze sa severa, i one tople koje nam stižu sa juga, te ti susreti često mogu dovesti do raznih posledica i naglih promena vremena. Pored ovih susreta vetrova koji donose česte promene temperature i vremenskih prilika, klima Tare je u principu izrazito planinska, te je poznata po svežim letima i hladnim zimama. I leto i zima imaju nešto duže trajanje od uobičajenog, na ovoj planini; pa tako zima sa snežnim padavinam može trajati sve do maja, a letnje temperature mogu u potpunosti potisnuti one predviđene za jesenji period. Kišnih padavina ima, najviše pred kraj proleća ( u maju). Svi ljubitelji zime i snežnog prekrivača, obradovaće se kada čuju da snega ovde može biti sve od oktobra pa do maja; u proseku, ipak sneg se na Tari zadržava 110 dana godišnje, i dostiže prosečnu debljinu od 100cm. Ovakve odlike planinske klime izuzetno povoljno utiču na celokupno stanje organizma i jačanje imunog sistema.
Tursitičke atrakcije, prirodne lepote i zanimljivosti na planini Tari i njenoj okolini
Izgleda da je turistički položaj planine Tare jednom rečju – fantastičan. U njenoj okolini nalaze se brojna popularna i razvijena turistička mesta, i zanimljivi lokaliteti; nezamislive prirodne lepote, ali i kulturno-istorijski spomenici. Svojim posetiocima ova lepotica obezbedila je odlične uslove za bavljenje mnogim outdoor sportovima poput brdskog biciklizma, planinarenja, splavarenja, ali i zimskim sportovima, odnosno skijanjem. Na Tari ima mnogo retkih vrsta biljaka, među kojima je i čuvena Pančićeva omorika (po kojoj je Tara i poznata; reklikt i endemit zaostao iz praistorije); ali i retkih vrsta životinja kao što su neke vrste sokolova i orlova. Zbog tako raznolike flore i faune, i mnogih retkih vrsta na ovom prostoru, Tara je 1981. godine proglašena za Nacionalni park i stavljena je pod zaštitu države.
Od kulturno istorijskih spomenika u njenoj okolini, najznačajniji je manastir iz četrnaestog veka, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića, manastir Rača. Ovaj manastir je ušuškan na jednom prelepom mestu, u podnožju ove planine, u dolini reke Drine. Manastir Rača, poznat je i po tome što je u njemu, za vreme šesnaestog i sedamnaestog veka, bila oformljena račanska preprisivačka škola, ali i po dvojici kaluđera koji su postali poznati po svojim književnim delima, po Kiprijanu i Jeroteju.
Mokra Gora sa svojom čuvenom muzejskom železnicom, Šarganskom osmicom i etno selo Drvengrad iz godine u godinu privlače sve veći broj tursita u ove krajeve. Poznata Kremna koja predstavlja jedinstven spoj dveju prekrasnih planina, Tare i Zlatibora, jeste omiljeno mesto za porodične izlete svih posetilaca. Ostala čuvena mesta na kojima uvek možete videti radoznale turiste su: Mitrovac, Zaovine sa svojim prelepim jezerima, Predov Krst (na njemu se nalazi najpoznatiji vidikovac na ovoj planini), Sokolina, Kaluđerske Bare, i Šljiviovica. Razvijeni turistički centri kao što su Višegrad i Bajina Bašta uvek imaju zanimljive turističke manifestacije u ponudi svojim vernim posetiocima. Avanturisti će posebno uživati u pomenutim stazama za brdski biciklizam, ili šetnjom/splavarenjem kroz kanjon reke Drine. Svako ko se odluči za boravak na ovoj planini, neće se pokajati. Čak šta više, domaća tradicionalna hrana, posebni specijaliteti ovih krajeva, udoban privatni smeštaj ili onaj u dobro opremljenim hotelima, doline, uvale, kanjoni, rečice, i ostala neverovatna priroda nateraće Vas da se ponovo vratite u ovaj pravi mali raj na našoj planeti Zemlji.