Архиве аутора: admin

Dan zaljubljenih Vrnjačka Banja

dan-zaljubljenihNajlepše mesto u Srbiji za proslavu Dana zaljubljenih je Vrnjačka Banja i čuveni Most ljubavi. Manifestacija “Poljubi me” koja se održava u Vrnjačkoj Banji,  za sve zaljubljene parove, rezultat je Svetskog dana zaljubljenih. Ova manifestacija prvi je put organizovana 2009. Godine, na Mostu ljubavi. Manifetacija se tradicionalno održava na Dan svetog Trifuna, ili Sveti Valentin u Katoličkoj veri. Most ljubavi, ukrašen stotinama balona u obliku srca, postaje pozornica poljubaca i zaljubljenih parova. Najnoviji record u najdužem poljubcu iznosi 80 minuta i 44 sekunde. Osim kategorije “Najduži poljubac” nagradjuje se i najatraktivniji i najstariji par.

Posetioci manifestacije mogu uživati u raznovrsnom muzičkom program, hrami i piću, a Vrnjačka Banja na ovaj dan  postaje prestonica ljubavi.

Prijavljivanje za manifestaciju u Vrnjačkoj Banji moguće je putem telefona Turističke organizacije Vrnjačke Banje 036/611-105, ili lično na dan održavanja manifestacije.

Овај унос је објављен под Vesti од стране .

6. Konferencija o zdravstvenom, welnes i spa turizmu

6. Konferencija o zdravstvenom, velnes i spa turizmu

SB “Merkur“ iz Vrnjačke Banje je imala je, kao primer dobre prakse inovativnih projekata u ovoj oblasti turizma, veoma zapaženo učešće na Šestoj CEI konferenciji o zdravstvenom, welness i spa turizmu pod nazivom, “Regionalne šanse i izazovi“, u Begradu. Konferencija je održana u organizaciji Klastera zdravstvenog,welness i spa turizma Srbije, čiji je član i opština Vrnjačka Banja, uz podršku CEI Fonda (The Central Europe Initiative Fund).

Učestvovali su predstavnici vladinog sektora, klastera zemalja regiona, kompanije lideri u oblasti zdravstvenog, welness i spa turizma iz Mađarske, Austrije, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine.

Овај унос је објављен под Vesti од стране .

Akvapark „Petroland“ Bački Petrovac

akvapark petroland cenovnik telefonAkvapark „Petroland“ u Bačkom Petrovcu otvoriće novu sezonu kupanja 28. maja 2014. godine.
U periodu od 28-31 maja važiće promotivna cena ulaznice po ceni od 500 RSD.
Dana 1. juna 2014. godine obeležava Svetski dan deteta , tog dana svi đaci Osnovne i Srednje škole uz đačku knjižicu imaće besplatan boravak u „Petrolendu“.

aquapark petroland backi petrovacU novoj sezoni cene ulaznica su znatno povoljnije, posetioce očekuje i dosta novina, dan „Super sreda“, kada se ulaznica može kupiti po ceni od 500 RSD tokom trajanja čitave letnje sezone.

Akvapark „Petroland“ Bački Petrovac do sada je posetilo preko 350.000 turista, pa je tako ovaj Akvapark proglašen za najbolji noviji turistički sadržaj u Srbiji.
Tokom nove sezone otvara se  novi „Adrenalin park“, tako da i ove godine sve turiste očekuje puno zabave na bazenima i toboganima, a Akvapark se prostire na površini od oko 8ha.

Овај унос је објављен под Vesti од стране .

Danas je Veliki petak

Danas je Veliki petak

Sve hrišćanske crkve danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos.
Ove godine svi hrišćani Uskrs obeležavaju u nedelju, 20. aprila. Bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja.Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

Овај унос је објављен под Vesti од стране .

Konkurs Turističke organizacije Srbije

Turistička organizacija Srbije

Turistička organizacija Srbije raspisaće konkurs za izbor izuzetne destinacije u Srbiji koje će biti uvršćšene u projekat Evropske komisije”Mreža izuzetnih destinacija Evrope”. Tema ovogodišnjeg projekta u Srbiji je “Turizam I lokalno nematerijalnbo kulturno nasledje” a cilj je da se identifikuju manje poznate destinacije koje razvijaju i baziraju svoju turističku ponudu na promociji svog teritorijalno-specifičnog nematerijalnog nasledja.

Овај унос је објављен под Vesti од стране .

Tara

national park tara mountain tara




Pančićeva omorika, kanjon reke Drine, jezera Perućac i Zaovine, Crni vrh, raj na zemlji, planina Zlatibor, reka Đetinja, Manastir Rača, Mećavnik, Šarganska osmica, Mokra gora, etno sela, skijanje, planinarenje, prelepa priroda, bogatstvo flore i faune, nacionalni park, doline i uvale, prijatna planinska klima… svi ovi pojmovi veoma lako se vezuju za još jedno planinsko blago u Zapadnoj Srbiji, za čuvenu planinu Taru. Legenda o tome kako je ova lepotica dobila svoje ime zapravo nam govori o tome koliko je ona lepa; taj slovenski mit kaže da je moćni bog Tar posetivši jednom prilikom ovu planinu, rešio da ostane na njoj zauvek. Da nastavi svoj božanski život, baš na ovom prelepom mestu. Otuda Tari ime, po bogu Taru, i zbog toga je veoma često zovu i „božanska“ planina. Još jedna, istinita, priča ide u prilog kada se govori o nestvarnim Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Planine од стране .

Zlatar

zlatar mapa




Zlatar je planina drugačija od drugih. Teško je ovu misao objasniti, ali zaista je tako. Ukoliko ste već ovde boravili, onda Vam je jasno o čemu govorimo, ukoliko niste, uzaludne su nam reči, jer lepote ove planine ne mogu se rečima iskazati, a ni slikama predstaviti, one se moraju doživeti. Zaista je tako; u samom imenu ove planine, simoblično su sadržana sva njena bogatstva i lepote  – neverovatan vazduh koji, kako naš narod ima običaj da kaže, zlata vredi za Vaša pluća i celokupno stanje organizma, pašnjaci i livade prekrivene poljskim cvećem na kojim preovladavaju zlatni tonovi, pogotovo što je ova planina poznta po izuzetno velikom broju osunčanih dana. Zvanični podaci o tome kako je ova prelepa planina dobila svoje ima kojim je na simboličan način sve rečeno o njenim lepotama i značaju, nije poznato… ali ukoliko je samo jednom posetite, biće Vam odmah jasno zašto je Zlatar zlatan! Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Planine од стране .

Italijani u Vrnjačkoj Banji

Italijani u Vrnjačkoj Banji

Predstavnici Italijanske kompanije „GVM “ iz Barija, zainteresovani su za ivesticiona ulaganja u zdravstveni turizam, izgradnju hotela, akva-parka, sportsko-rekreativnog centra „Raj“ i druge projekte u Vrnjačkoj Banji, pa su tim povodom i posetili Vrnjačku Banju i vreme proveli u sastanku sa prvim čovekom vrnjačke opštine, Bobanom Đurovićem.
Ova firma je među prvih pet bolničkih lanaca Evrope a, kako su rekli tokom sastanka, planiraju da ulože više desetina miliona evra.
Ekipu italijana predvodio je dr Frančesko Marinđeli, izvršni direktor međunarodnog odeljenja kompanije GVM. On je sa predsednikom Đurovićem i saradnicima obišao nekoliko lokacija pogodnih za gradnju zdravstvenih, turističko-ugostiteljskih, i sportsko-rekreativnih objekata. Njih je u posetu Vrnjačkoj Banji doveo Predrag Mikić, savetnik za privredu predsednika Republike.

Овај унос је објављен под Vesti од стране .

Stara planina

stara planina skijanje




Gorostasna planina u istočnoj Srbiji poznata po alpskom skijanju, najvišim planinskim vrhom u našoj zemlji, najvišim vodopadom, i neverovatnim prostranstivima – Stara planina. Kako moćno zvuči i kako joj pristoji ovo njeno neobično ime. Ona takođe ima i poseban – granični značaj za našu zemlju; Jedan deo Stare planine, između ostalog i njen najviši vrh – Botev (2.376 mnv) pripada Bugarskoj. Dakle, ovaj ogromni planinski masiv predstavlja prirodnu granicu između Srbije i Bugarske. Klasifikuje se u grupu Balkanskih planina koje se pružaju u pravcu istok-zapad, od Crnog mora do Vrške čuke i na taj način formiraju Karpatsko-balkanski planinski luk. Najviše pažnje među posetiocima ova prelepa planina privlači u hladnim zimskim mesecima kada je ona u potpunosti prekrivena snežnim prekrivačem. Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Planine од стране .

Golija

golija smestaj




„Ne zna Golija šta je delija“ – izreka je koja opisuje moć ove planine. Odnosno suština ove izreke ukazuje na to da su predeli ove planine izrazito divlji, nepristupačni; da je potrebno da delija bude moćan kako bi prešao preko njenih predela, da je potrebno da ima i dobre konje ( ili u ovom savremenom svetu, dobro terensko vozilo). Šalu na stranu, prelezak preko Golije izuzetno je zahtevan, jer je ona neobične geološke strukture koja u kombinaciji sa lošim vremenskim prilikama može napraviti čuda. Kada su jake kiše na Goliji, stvaraju se veliki moćni vodeni tokovi koji nose sve pred sobom, zbog toga je potreban snažan i snalažljiv delija koji bi ove predele osvojio. Takođe je poznato da se na Goliji nalazi i preko sto otkrivenih podzemnih izvora, što znači da su hidrološke odlike na ovoj neobičnoj planini, takođe goleme. Uz sve to na njoj se nalaze i prelepa jezera – Tičar (Daičko jezero ) i Košaninovo jezero. Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Planine од стране .

Divčibare

kamere divcibare




Ovo neobično ime  – Divčibare nije se nadenulo ovoj planini sasvim slučajno; kako legenda kaže ime je dobilo po jednom nesrećnom slučaju, te služi kako da spreči da taj slučaj padne u zaborav, tako i da upozori sve posetice da kada koračaju divljom i prelepom prirodom ovih krajeva uvek budu na oprezu. Šta se to desilo, o čemu nam to ime Divčibare govori? Legenda kaže da je prelepa devojka iz sela u blizini, vodila na ispašu svoju stoku. Nikome nije tačno poznato kako se desilo da se ova mlada čobanica utopi u reci Crnoj kamenici. Svi u okolini bili su potreseni ovim događajem, ili simbolično su ove predele, pokraj reke Crne kamenice počeli da nazivaju „devojačke bare“ što se vremenom, polako spojilo i dobilo konačni naziv Divčibare. I pored ovog imena, i legende koja je prati, Divčibare nisu opasna planina već, naprotiv veoma pitoma. No, suština je ipak da kretanjem kroz svaku prirodu valja biti oprezan. Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Planine од стране .

Kopaonik

kopaonik kamere




Najpoznatija, narazvijenija skijaška planina, i glavni skijaški centar – planina Kopaonik. Popularnost i razvoj zimskih sportova u našoj zemlji desio se zahvaljujući ovoj gorostasnoj i prelepoj planini. Skijanje, snoubording zaživeli su u Srbiji, i iz godine u godine otvaraju se novi skijaški centri na drugim planinama, zato što je nemoguće da Kopaonik ugosti toliko mnogo posetilaca. Ipak, oni oni koji imaju dugo iskustva u ovom sportu, veoma dobro će znati kada je vreme da rezervišu svoje  termine…  Zbog čega je Kopaonik planina koja je osvojila srca toliko mnogo ljudi u našoj zemlji? Da li je moguće da je to samo zbog ovih zimskih sportova, te da nju posećuju samo ljubitelji istih? Naravno da nije, Kopaonik je bila veoma popularna planina, mnogo pre nego što su se pojavili zimski sportovi u našoj zemlji, takođe, u pitanju je planina koja privlači brojne posetiloce i u toplim, letnjim periodima, kada skijanje i snoubording i te kako nisu mogući… Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Planine од стране .

Zlatibor

zlatibor smestaj hoteli apartmani centar




Možda se neko od Vas zapitao otkuda li je ovo ime nadnenuto ovoj lepotici među planinama u našoj zemlji, ovom biseru Zapadne Srbije? Ima li kakve simbolike u njegovom imenu, opisuje li štošta? Bilo da ste se nekada zapitali, ili niste mi ćemo Vam pružiti nekoliko odgovora; naime, nema preciznih podataka kako je tačno imenovana ova prekrasna planina, ali postoje tri različita verovanja. Jedna priča nam veli da su doseljenici iz hercegovine i Crne Gore, toliko hvalili bogatstvo prirode na ovoj planini, posebno velika prostranstva borovih šuma, da su veoma često imali običaj da kažu „Zlatan je to bor“. Drugo predanje nam kazuje da je to ime nastalo vremenom u narodu, jedino zbog prelepih pašnjaka koji su, presijavajući se na suncu, imali neverovatan zlatni sjaj. Ipak, obe ove legende su manje verovatne od sledeće koja govori da je Zlatibor svoje cenjeno ime dobio upravo po veoma retkoj vrsti belog bora koji se na njemu nalazi. Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Planine од стране .

Banja Palanački kiseljak

smederevska palanka

Istorija

Istorija iskorišćavanja lekovitih potencijala na području Banje Palanački kiseljak seže u davnu prošlost. Naime, stari Rimljani bili su prvi koji su otkrili i uživali u lekovitim vodama sa ovih prostora, dok je prvi zapis o ovoj banji nastao daleke 1719.godine, od poznatog turskog pisca Elvija Čelebije. U tom zapisu o ovoj banji stoje sledeće reči: „Ozidana banja sa lekovitom vodom“. Još jedno veliko ime se takođe vezuju za istoriju ovog prirodnog lečilišta, a to je naš čuveni knez Miloš Obrenović. Zahavaljujući njemu, mnogo banja u našoj zemlji razvilo je i iskoristilo svoje prirodne potencijale; on je ulagao u njihovu izgradnju i razvoj, nakon što bi se lekovita voda stručno analizirala, a ti rezultati zaista pokazali lekoviti sastav vode.




Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Banje Srbije од стране .

Banja Ljig

banja ljig mapa smestaj




Istorija

Banja Ljig nosi ime po istoimenom gradu u čijoj blizini se i nalazi. Istorijat ovih krajeva ne seže u daleku prošlost, već su se najznačajniji događaji na ovim prostorima odigrali s početka prošlog veka. Ti događaji bili su izgradanja osnovne škole, gradnja čuvene pruge Lajkovac – Gornji Milanovac, zatim velika istorijska bitka – Kolubarska bitka… Krajem dvadesetih godina dvadesetog veka, Ljig je dobio i prvu Radničku školi, a svega par godina kasnije crkvu i Zdravstvenu zadrugu. Kada je reč o zdravstvenom turizmu i njegovom razvoju u ovim  krajevima presudno značenje ima upravo Banja Ljig. Otkriće njenih lekovitih potencijala seže u mnogo dalju prošlost, kao što je ona u kojoj su na ovim prostorima boravili stari rimljani koji su ove lekovite potencijale prvi iskorišćavali. Наставите са читањем

Овај унос је објављен под Banje Srbije од стране .